Ученик сам Гимназије "Сава Шумановић" из Шида.
Још од млађих дана дивио сам се иновацијама и добрим идејама које сам примећивао у свету око себе, а моје најдраже играчке су биле и остале лего коцке. Чаробни свет коцака којим остварујеш своје замисли данас се преселио у свет информационих технологија, физике и електронике који ме толико заокупљају. Себе проналазим у програмирању.

Проширивао сам интересовања припремајући се и учећи за разна такмичења, а још већу мотивацију за рад ми дају награде са такмичења из програмирања и физике. Књиге  ме стимулишу  да размишљам на много начина и шире моје видике и свака од њих ми показује нешто ново и интересантно, тако да немам омиљену књигу. Упоредо са књигама погледам неки занимљив филм, а слушање  музике је још једна ставка која испуњава моје слободно време. У суштини, не дозвољавам да се све ове занимације и интересовања испрече између мене и школе јер ипак школа је мој најсигурнији пут за даљу будућност.
Посебност која ме још више заинтригирала за школу је мој професор  физике,  Бранимир Ћућа, који поред опуштене и увек за шалу атмосфере, ради одличан посао подучавајући нас на једном веома високом нивоу, јер буди глад за занањем и истраживањем у нама. Свако од нас треба да пронађе свој пут до властитих талената и специфичности. То често није лако јер се сами довољно не познајемо. Школа и професори често знају да нас отворе и  заинтересују за одређени предмет, област или детаљ којим ћемо се бавити у животу.


Следи пријемни испит за Електротехнички факултет Унивезитета у Београду.

                                                                                                    Милош Павловић